Душан Гордић је редовни професор Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу. Од 1994. непрекидно је запослен на матичном факултету од звања истраживач-сарадник, а у звање редовног професора изабран 2012. године за ужу научну област: Енергетика и процесна техника. У наставној делатности учествовао је у креирању наставних садржаја и учествује у реализацији неколико предмета на свим нивоима студија на више студијских програма на факултету: Енерго-еко менаџмент, Обновљиви извори енергије, Енергија и животна средина, Енергетски менаџмент, Енергетски извори и употреба енергије, Локално енергетско и еколошко планирање.

Научноистраживачки рад обухвата активности у областима повећања енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије у индустрији, зградарству и општинама. Аутор је већег броја научних радова у међународним часописима и међународним конферецијама, 1 уџбеника и 1 монографије националног значаја, као и коаутор 2 националне монографије.

Учествовао је у више међународних и националних пројекта као руководилац и као учесник. Члан је научног одбора више међународних научних конференција у ораганизацији СДЕWЕС-а и главни је и одговорни уредник часописа Енергија, економија, екологија. Члан Матичног одбора за енергетику, рударство и енергетску ефикасност, Министарства науке и технолошког развоја (од 2016).

Давор Кончаловић је рођен 1979. године у Карловцу, Р. Хрватска. Ради као ванредни професор на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу. Као наставник је задужен за извођење наставе на неколико предмета, попут „Енергија и животна средина“, „Хидрауличне и пнеуматске машине“, „Одрживи развој“ и другим. Објавио је универзитетски уџбеник „Енергија и одрживи развој“.

У области његовог интересовања спада одрживи развој, енергетска транзиција, енергетска ефикасност, улога грађана у транзицији, понашање и промене понашања зарад постизања циљева енергетске транзције и друге, сродне теме.

Учествовао је у међународним и домаћим научно-истраживачким и другим пројектима, а објавио је и више научних радова.

Владимир Вукашиновић је ванредни професор Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу – Катедра за Енергетику и процесну технику. Докторску дисертацију под називом „Методологија дугорочног планирања коришћења потенцијала биомасе“одбранио је 2017. године.

Област његовог истраживања обухвата обновљиве изворе енергије,управљање енергијом и математичку оптимизацију у енергетским истраживањима, енергетску ефикасност. Од 2011. године учествује у извођењу наставе на матичном факултету на предметима Обновљиви извори енергије, Енерго-еколошки менаџент, Локално енергетско и еколошко планирање, Технологије коришћња биомасе.

Аутор је већег броја научних радова у међународним часописима и међународним конферецијама. Објавио је један универзитетски уџбеник из области технологија коришћења биомасе и коаутор је 4 техничка решења. Учествовао је у више међународних и националних пројекта. Члан научног и организационог одбора више међународних научних конференција у одрагизацији SDEWES-a, уређивачког одбора часописа Енергија, економија, екологија и члан је Савеза инжењера и техничара Србије.

Младен Јосијевић, доцент на Катедри за Енергетику и процесну технику Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу. Докторску дисертацију под називом „Мапирање и искоришћење отпадне топлоте у прехрамбеној индустрији“ је одбранио 2020. године.

Област његовог истраживања су: енергетска ефикасност у индустрији, обновљиви извори енергије, топлотне пумпе. На матичном факултету је наставник на следећим предметима: Енергија и животна средина, Процесни апарати и постројења, Управљање енерго-еколошким пројектима, Основи транспорта цевима, Транспорт флуида, Управљање пројектима и инжењерска економија.

Аутор је већег броја научних радова у међународним часописима и међународним конференцијама. Коаутор једног универзитетског уџбеника из области управљања пројектима и коаутор 4 техничка решења. Учествовао је у више међународних и националних пројекта.

Дубравка Живковић је доценткиња Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу – Катедра за енергетику и процесну технику. Докторску дисертацију под називом „Развој методологије за вредновање когенерационих пројеката у зградарству“ одбранила је 2016. године.

Област њеног истраживања обухвата енергетску ефикасност, енергетске политике и одрживи развој. Од 2004. године учествује у извођењу наставе на матичном факултету на различитим предметима, а тренутно актулни су: Управљање енерго и еко пројектима, Принципи одрживог развоја урбаних и руралних подручја, Регионално планирање и развој.

Ауторка је већег броја научних радова у међународним часописима и међународним конферецијама. Објавила је два практикума (приручника) у области управљања пројектима и коауторка је 7 техничких решења. Учествовала је у више међународних и националних пројеката. Чланица научног одбора више међународних научних конференција у организацији СДЕWЕС-а,  и чланица је Инжењерске коморе Србије и Савеза инжењера и техничара Србије.

Јелена Николић је истраживачица сарадница на Универзитету у Аблоргу у Данској и докторандкиња на Факултету инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу на Катедри за енергетику и процесну технику.

Област њеног истраживања обухвата планирање будућих енергетских система, енергетску ефикасност, енергетске политике и грађанску енергију. Од 2018. године је учествовала у извођењу наставе на Факултету инжењерских наука на предметима Термодинамика, Енерго-еколошки менаџмент, Енергија и животна средина, Одрживи развој и другим.

Ауторка је неколико научних радова објављеним у међународним часописима, као и на међународним конференцијама. Учествовала је на више међународних и националих пројеката. Чланица је Енергетске задруге Електропионир, са идејом демократизације и децентрализације енергетског сектора, јер верује да је енергија у рукама грађана.

Марија Радошевић је студенткиња мастер академских студија машинског инжењерства на Факултету инжењерских наука, модул Енергетика и процесна техника, која своје студије усмерава ка развоју иновативних и одрживих енергетских система.

Њено поље интересовања обухвата енергетску ефикасност, оптимизацију процеса и интеграцију обновљивих извора енергије у реалне техничке системе. Посвећеност овим темама показала је и кроз завршни рад на пројектовању Банки хидротурбине, који је, као пример примене одрживих хидроенергетских решења, награђен трећом наградом за најбољи рад у области електромеханичког инжењерства. Кроз бројне пројекте и међународне програме, попут Erasmus+ иницијатива, стекла је искуство у мултидисциплинарном раду и повезивању академских знања са практичним решењима.

Чланица је Енергетске задруге Електропионир, кроз коју се залаже за демократски приступ и децентрализацију енергетских ресурса и ктивна је у студентском парламенту, где је допринела развоју академске заједнице, учествовала у хуманитарним акцијама и промоцији одрживих енергетских решења.

Јована Ранковић је студенткиња завршне године основних академских студија на Факултету инжењерских наука на модулу Енергетика и процесна техника.

Њено интересовање усмерено је ка савременим енергетским системима, одрживом развоју и практичној примени знања у области енергетске ефикасности, оптимизације потрошње и обновљивих извора енергије. Током студија активно је учествовала у пројектима организованим на факултету, а посебно се истиче њено ангажовање на Erasmus+ пројектима усмереним на међународну размену знања, тимски рад и промоцију одрживих енергетских решења.

Чланица је Енергетске задруге Електропионир, кроз коју се залаже за демократски приступ и децентрализацију енергетских ресурса, као и Омладинске теренске јединице Црвеног крста „Др Елизабет Рос“, где доприноси хуманитарним и едукативним активностима у заједници.